13 začinskih biljaka koje možete gajiti u svojoj kuhinji

Ako volite sveže začine u svojoj hrani, možete ih imati pri ruci ako ih uzgajate sami u kuhinji. Postoji iznenađujući broj začinskih biljaka koji može da uspeva kao kućna biljka. Sve što je potrebno je svetlost, dobar odabir i avanturistički duh.

Da biste osigurali uspeh, najbolje je početi sa zdravim biljkama, nego sa semenom, posebno u ovo doba godine. Formirane biljke vam daju višemesečnu prednost (nekad čak i godinu), u poređenju sa biljkama koje su započete iz semena, plus dobijate širi spektar opcija kada ih gajite unutra.

Kako početi?

Potrebno vam je dobro osvetljeno mesto kao što je sunčani prozor, zimska terasa ili soba sa krovnim prozorima. Odaberite prostoriju sa temperaturom između 19 i 22 stepeni Celzijusa sa dobrim strujanjem vazduha. Zona pored prozora može da bude previše hladna za neke biljke, bar tokom zime.

Većina začinskih biljaka najbolje uspeva sa najmanje 5-6 sati direktnog svetla; nana, peršun i vlašac zadovoljiće se i sa 4-5. Imajte u vidu da je prirodno svetlo ograničeno i manje intenzivno zimi.

Drugi faktori koje treba uzeti u obzir kada birate lokaciju su, na primer, stabla koja rastu oko prozora koja mogu „baciti“ senku na biljku, zatim, nadstrešnice ili krov. Ako biljke izgledaju „krakato“ možda ćete morati da ih premestite na lokaciju sa više svetla ili da dodate fluorescentna svetla.

Odabir saksije i zemlje

Skoro svaka posuda koja je najmanje 12cm u prečniku može da se koristi za uzgajanje začinskih biljaka dokle god ima rupe za drenažu. Odaberite najveću moguću posudu da bi korenje imalo što više mesta, jer ćete na taj način dobiti veću biljku za korišćenje.

Koristite drenažni miks za sađenje jer će baštenska zemlja biti previše kompaktna pa će zagušiti korenje. Potražite premium miks sa sastojcima kao što su perlit ili vermikulit koji pomažu da zemlja bude rastresita i vazdušasta.

Saveti za uzgajanje

Zacinsko biljeZalivanje će zavisiti od veličine i vrste biljke, veličine i tipa saksije kao i doba godine. Biljke su uspavane ili rastu manje aktivno tokom zime kada je nivo svetlosti niži i zbog toga zahtevaju i manje vode. Dopustite zemlji da se malo osuši za većinu začinskog bilja; zemlju držite blago vlažnom za bosiljak, vlašac, nanu i peršun. Najbolji način da odredite da li je biljci potrebna voda je da uronite prst oko 2cm u zemlju. Ako imate osećaj da je zemlja suva, neophodno je zalivanje. Jednom kada biljke počnu aktivno da rastu na proleće će biti neophodno prehranjivati ih tečnom prehranom svake četiri nedelje ili granulama koje se ubace u površinu svaki drugi mesec.

Postarajte se da vam sobna bašta dobro raste tako što ćete svake godine proveravati biljke i menjati one koje su uginule ili se udrvenile. Ne zaboravite najbolji deo – korišćenje svežih začina!

13 začina koje vredi uzgajati unutra

Začinsko bilje uzgajano kao sobno je uglavnom manje produktivno, ali vam i dalje pružaju mnogo ukusa u svežoj hrani koju pripremate.

Bosiljak (Ocimum basilicum): Uzgajajte kao godišnju ili cvetnicu kratkog veka. Probajte „Đenoveze“ za klasičnu aromu, „Limun“ za trag citrusa ili „Sijamsku kraljicu“ za jedinstveni, začinski ukus

Lovor (Laurus nobilis): U početku raste polako ali će na kraju formirati žbun ili malo drvo koje se lako može oblikovati. Da ne bi dugo čekali, kupite mlado drvo od pedesetak santimetarara.

Francuski peršun (Anthriscus cerefolium): Jednogodišnja biljka slična po izgledu i ukusu peršunu, sa diskretnim tonom anisa. Da bi ga koristili, otkinite spoljno lišće i stabljike ili uhvatite nekoliko stabljika i odsecite 3-6 cm iznad zemlje.

Vlašac (Allium schoenoprasum): Višegodišnja biljka koja liči na travu sa delikatnim ukusom luka. Groleau vlašac je fantastičan za uzgoj na prozoru dok Allium tuberosum ima blag ukus belog luka. Isecite svežanj lišća do nivoa zemlje kako bi tasle nove.

Koriander (Coriandrum sativum): Poznat i kao kineski peršun, ova jednogodišnja biljka kratkog životnog veka ima interesantan ukus koji je mešavina peršuna, žalfije i citrusa. Najbolje je da se rasadi iz semena. Brzo raste, ali kada se ubere, ne obnavlja se. Produžite rasad tako što ćete u svakom trenutku u tri saksije imati različite faze – seme, srednja faza i spremna za branje.

Mirođija (Anethum graveolens): Aromatična jednogodišnja biljka sa najboljom upotrebom lišća kada se uzgaja unutra. Posadite nekoliko posuda u različitim fazama (kao korijander) za stalnu dostupnost.

Marjoram (Origanum spp.): Ova mediteranska biljka spada u porodicu origana, ali je ukus osetno slađi i delikatniji. Slatki majoram marjoram (O. majorana) se često gaji unutra. Italijanski majoram (O. x majoricum) je sličan, ali ima izuzetnu kombinaciju slatkoće i pikantnosti.

Nana (Mentha spp.): Peppermint (M. x piperita) i spearmint (M. spicata) su dobre za uzgajanje u saksiji. Engleska menta se takođe dobro ponaša. Obezbedite im posebnu saksiju jer lako „istisnu“ druge biljke.

Origano (Origanum vulgare ssp. hirtum): Grčki origano daje autentični origano ukus, raste i do 25cm.Kaliter’ (O. vulgare ‘Kaliteri’) je grčka vrsta koja nije gorka, ali je pikantnija. Često berite lišće kako bi obezbedili novi rast. Origano raste i do dve godine i treba da se zameni kada se biljka udrveni.

Peršun (Petroselinum spp.): Italijanski i pljosnati (P. crispum var. neapolitanum) kao i kovrdžavi (P. crispum) fantastično uspevaju unutra. Italijanska verzija ove dvogodišnje biljke često je favorit zbog svog ukusa. Odsecite spoljne listove po potrebi. Ovo će inicirati novi rast iz sredine i naterati peršun da nastavi da proizvodi narednih nekoliko meseci ili više.

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis): Višegodišnja biljka koja dolazi u obliku puzavice ili žbuna. Za najbolji ukus odaberite kompakniju, uspravnu verziju. Iako ruzmarinu prijaju suvlji uslovi, imperativ je da ne dozvolite da se zemlja potpuno osuši jer će biljka uginuti.

Žalfija (Salvia officinalis): Za uzgajanje u saksiji, pokučajte patuljastu žalfiju (oko 25cm, S. officinalis minimus), ili necvetajuću ‘Berggarten,’ kompaktnu, nisku sortu. Patuljasta baštenska žalfija (S. officinalis ‘Compacta’) ima isti ukus ali raste samo dvadesetak santimetara.

Timijan (Thymus spp.): Limun timijan (T. x citriodorus) i francuski timijan (T. vulgaris) su odlične kulinarske sorte. Zanimljiva je i vrsta origano timijana, sa fantastičnim ukusom i nijansama origana.