Orošavanje biljaka

Mnogo dekorativnih vrsta nastanjuje u prirodi vlažne kišne šume. Vlažnost vazduha u većoj ili manjoj meri je potrebna svim vrstama. Potrebnu vlažnost kućnim uslovima postižete orošavanjem. Tim postupkom kod nekih vrsta se zadovoljava i čišćenje. Sa pojedinim vrstama imaćete manje problema ako ih držite u mešanim zasadama ili bocama gde će sa ostalim biljkama stvarati mikroklimu. Naravno leti zbog viših temperatura treba ćešće orošavati. Da biste razbili krupne kapi vode koristite ručne prskalice koje daju finu maglu. Pod uticajem sunčevi h zraka kapi vode na listovima deluju kao sočiva koja mogu izazvati ožegotine.

Posebno je osetljiva kamenika (Saxifraga sp.). Gloksija traži jutarnje orošavanje. Ne prskajte joj cvetove i neka se prosuši do popodnevnog sunca. Vrstama koje se „kupaju“ u vlažnom vazduhu, takve uslove treba obezbediti stavljanjem vlažnog šljunka na podlošku ili stavljanjem cele saksije u veću posudu ispunjenu vlažnom mahovinom. Na primer anturijum (Anthurium) bi pored toga trebalo i redovno prskati. Isto važi i za afelandru (Aphelandra squarrosa) kojoj ćete produžiti cvetanje ako u periodu cvetanja sklonite vlažnu podlošku. Dobro bi bilo svim papratima obezbediti posudu ispunjenu vlažnom mahovinom. To će ih podsetiti na postojbinu – donje spratove kišnih šuma.

Spatifilumu (Spathiphyllum) i singonijumu (Syngonium sp.) stavite saksije u posude ispunjene mahovinom, i redovno ih orošavajte. Suv vazduh podnose kaktusi, aspidastra (Aspidastra elatior), sanseverija, ehmeja (Aechmea fasciata), kalanhoja (Kalanchoe). Za krosandru (Crossandra undulaefolia) i nedirak (Imatiens) je više nego drugim vrstama potrebno da žive u suvoj atmosferi. Muškatlu (Pelargonium sp.) ne morate orošavati. U letnjim mesecima je iznesite na terasu gde će joj strujanje vazduha obezbediti svežinu. Redovno orošavanje nije dobro dok je biljka izložena direktnom svetlu. Azaleju, hlorofitum, sve kućne citruse, kroton, ciperus, poinsetiju, sve vrste fikusa, guzmaniju, fitoniju (Fittonia argyroneura), gardeniju, hibiskus (Hibiscus rosa-sinensis) redovno orošavajte odozgo, a ne sa strane.

U vrste kojima visoku vlažnost vazduha ne možete obezbediti orošavanjem spadaju ciklama, difenbahija, afrička ljubičica (Saintpaulia ionantha) i monstera. Njima ćete preko potrebnu vlažnost obezbediti, ako im na podlošku stavite vlažan šljunak. Biberovac (Peperomia) se lepo snalazi u vlažnim kuhinjama i saksiji obloženoj većom posudom ispunjenom mahovinom. Kaladijum (Caladium bicolor) je vrsta koja traži visoku vlažnost vazduha, ali se ne sme orošavati. Rešenje se nalazi u mešovitim zasadima gde će biljke stvarati mikroklimu.

Tropske srodnice marantu (Maranta), kalateju (Calathea), i cenante (Ctenanthe) je nemoguće održavati bez redovnog orošavanja i držanja na podlošci sa vlažnim šljunkom. Većini vrsta leti odgovara orošavanje bar jednom nedeljno. Hoja (Hoya carnosa) se orošava samo u toplim letnjim danima jednom u 15 dana. U slučaju da imate mogućnosti paprati prskajte vodom u kojoj nema mnogo krečnjaka, karbonata. Palme ne morate orošavati, ali ako možete, kenciju (Kentia forsteriana) pri letnjim pljuskovima iznesite napolje da se okupa. Begoniji (Begonia sp.) orošavanje može izazvati neko gljivično oboljenje na njenim lepim listovima. Cvetovi su najosetljiviji na napade gljivica pa neke vrste u cvetu ne smete orošavati. Sobni hmelj (Justicia sp.) i zlatna pahistaha (Pachystahus sp.) su posebno osetljivi. Uopšteno rečeno, izbegavajte prskanje cvetova. Bugenviliju (Bougainvillea glabra) počnite da orošavate svaki dan kada se pojavi cvet.