Stefanotis

Poreklo: Madagaskar
Visina: izdanak može biti dužine i do 6 m
Svetlost: dosta svetlosti, ali ne i direktna sunčeva svetlost
Temperatura: leti optimalna 15 – 18 C, zimi oko 13 C
Prihranjivanje: u doba cvetanja svakih 14 dana

Stefanotis je zimzelena penjačica predivnih belih cvetova poređanih u cvast duž stabla. Opojnog je mirisa sličnog ljiljanu. U prodaji Stefanotis je najčešće u saksiji, obavijen uz štap ili oko obruča od žice. Bez cvetova ova snažna penjačica ne deluje naručito privlačno. Cvetovi su vrlo osetljivi pa je u periodu vegetacije ne pomerajte i ne okrečite, inače pupoljci otpadaju. Cveta u maju i junu, mada uz dobre uslove može da cveta celog leta.

Leti je treba zalivati dva do tri puta nedeljno, a zimi jedanom nedeljno mlakom vodom. Leti je prskajte svakodnevno, ali ne cvetove. Da biste osigurali visok procenat vlažnosti vazduha biljku stavite na mokre kamenčiće ili krupan šljunak. Ne podnosi promaju.

Presađivanje se obavlja dok je biljka mlada i to 2 puta godišnje, a odrasloj biljci samo zamenite površinski sloj zemlje. Uz dobu negu životni vek ove biljke može biti veoma dug.

Svakoj penjačici treba orezivati izdanke da se ne bi promenila forma biljke. Takođe treba orezati sve slabe izdanke, a poželjno je i bočne na 7 – 8 cm. Najbolje vreme za orezivanje je proleće.

Razmnožavanje je u proleće. Prošlogodišnje bočne izdanke zasadite u saksiju koju ćete pokriti najlonom ili kesom stavljenom preko žice. Najlon ili kesu odižite svakodnevno po 5 minuta i ne dozvolite supstratu da se osuši. Temperatura mora biti oko 20 C. Za oko 6 nedelja reznice bi trebalo da se prime pa ih normalno zasadite u saksiju sa zemljom.

Stefanotis je biljka koja traži dosta svetlosti pa njeno mesto treba da bude na prozoru, ali čuvajte ga od podnevnog sunca. Žuti listovi su najbolji znak da svetlosti nema dovoljno.